Прође седам година бола, који не може попустити док ти живимо
Седам дугих година без тебе, Слаћко наш, а бол и даље исти, јер се не може пребољети непреболно. Твоја присутност недостаје у сваком нашем даху, на сваком мјесту и у сваком покрету живота, недостаје твој смијех, твоја доброта и твоја неизмјерна љубав коју си пружао сваком а посебно својим родитељима и сестрама. Тата ти се већ три и по године ријешио бола, кад је отишао у загрљај теби.
Дико наша, зла судбина те тако рано однесе, не даде нам да се радујемо твојој срећи, твојој младости, твом животу. Хвала ти што си био и остао наш понос без иједне мрље у свом кратком, али часном животу.
Заувијек си са нама, у сваком сјећању натопљеном сузом, у сваком тихо изговореном имену, почивај у миру, Анђеле наш, да ти наше сузе не ремете вјечни мир.
МАЈКА и С...