Драги тата

РАДОЈЕ – ЛАТО КАЛЕЗИЋ

Ево прође седам година како више ниси са нама. Дође још једно прољеће, прољеће које сјећа на растанак са тобом, на наше заједничке тренутке, прољеће које носи болна сјећања. Када си отишао схватио сам да тај тренутак није тако кратак. Да ће да траје... Да ћеш ти Тата да трајеш заувијек у мени и мом срцу. Како вријеме одмиче све ми више недостајеш, твој ослонац и љубав коју си ми давао. Често се сјетим наших заједничких тренутака и твог ведрог духа, како си ме научио да је једноставно бити човјек, научио како се воли и како се прашта. Хвала ти за све Тата, поносан на име твоје. Моја љубав теби је јача и већа него икада. Нека твоја душа почива у миру са Анђелима.

Твој ВАЊА

Навршавају се двије болне године од упокојења нашег вољеног јединца сина и брата и једанаест година од упокојења нашег оца и ђеда

ПЕТАР СТОЈАНОВИЋ

28.10.1996-7.5.2024.

СТАМАТОВИЋ ЂОРЂИЈЕ

14.5.1931-7.5.2015.

Петре, животе наш, Из видокруга у трену неста, Анђеле, али живиш у срцима још јаче и присутнији добротом и радошћу које си носио и за собом оставио. Знају они који воле да једино срцем добро видимо. Тако оно Тобом, сваким даном све веће бива. Ти си, на Васкрс свијетли, наше васкрсење прије смрти, Љепото наша! Христос воскресе! Кад си оно седмо мајско вече на мојим рукама испустио душу, најбољи и најњежнији Оче, истрчала сам са онкологије не слутећи да ћу се девет година касније истог тог 7. маја последњим загрњајем опростити од мог сина. Јединца и мезимца. Тајо мој, знам да сте заједно и да ми га са Браном чуваш. Знаш колико вам завидим. Живот овај живимо да мјесто крај анђела наших заслужимо не би ли нас у Златном дану дочекао исти онај нестваран и чудесан вечерњи пој птица који вас је испратио.

Ваше: мајка и ћерка ВЕСНА, сестре и унуке ИВАНА и МИЛЕНА са ДАНИЛОМ, ЈАНКОМ и ИВОМ

Dvije godine od smrti mog brata i djevera

Radojica Berilazic

Mnogo nam nedostajes…

Mico I Slavka

СЈЕЋАЊЕ НА НАШЕ ВОЉЕНЕ

МЛАЂЕНА ДУБЉЕВИЋА

20 година

МИЛЕНУ ДУБЉЕВИЋ

9 година

НОВАКА ДУБЉЕВИЋА

6 мјесеци

СЕНКУ ДУБЉЕВИЋ

14 година

Вријеме пролази, заборав не постоји. Живите у нашим срцима кроз најљепше успомене.

ПАВЛЕ и СТАНКА са породицом

Још једна година без тебе, још много суза за тобом драги наш

ДУШКО ЛАБОВИЋ

5.5.2022-5.5.2026.

Вријеме пролази, али твој лик, твој глас и све успомене које носимо у срцу не блиједе. Недостајеш сваког дана - у тишини дома, у разговорима и у тренуцима када би највише вољели да си ту. Твој одлазак нас је научио колико је твоје присуство било драгоцјено и колико боли губитак. У нашим животима увијек ће постојати празнина гдје си требао бити ТИ.

Твоји НАЈМИЛИЈИ