20 година без тебе

СЕНКА ВУКСАНОВИЋ

Мајко, Вријеме пролази, не доноси заборав, већ бескрајно недостајање. Ти си била наш ослонац, наша снага и наша сигурна лука кроз живот. Хвала ти за осмијех, за сву љубав, доброту и пожртвованост којом си нас одгајала. С поносом и љубављу чувамо успомену на тебе. Волимо те.

Дана 29.09.2026. године навршава се годину дана од смрти моје вољене мајке

МИРЈАНА МУЈИЧИЋ – ДЕАНОВИЋ

Породица ће посетити твоју вечну кућу 29.9.2026. године у 10 часова на Новом градском гробљу у Подгорици. Годину дана откако те нема. Живот без тебе није исти, нисам иста ни ја. Више се не радујем као некада, јер у свакој срећи недостајеш ти — да ти испричам, да ме загрлиш и да заједно поделимо моје тренутке и успехе. Фалиш ми у сваком дану, али те истовремено осећам. У тишини, у својим мислима, у тренуцима када ми је потребна твоја снага. Као да негде дубоко у себи знам да ме и даље чуваш и пратиш сваки мој корак. Не видим те, не могу да те загрлим, али никада немам осећај да си заиста отишла. Твоја љубав је остала са мном и носићу је док год живим. Не дам те забораву, мајко моја.

Драги

МИЋО

Вријеме пролази, а бол и празнина остају заувијек. Недостајеш у сваком нашем дану, у сваком разговору, али сјећање на тебе и наше другарство заувијек остаје.

Сјећање на нашег

МИЛУТИНА МИЋА РАДОВАНОВИЋА

Прође година дана откако нијеси са нама, али успомена на тебе не блиједи. Недостајеш нам свакога дана, у сваком тренутку, а љубав и сјећање на тебе заувијек ће остати у нашим срцима. Почивај у миру, драги наш Мићо. Чуваћемо те од заборава и с поносом носити успомену на тебе док живимо.

27.9.2026. је година дана од смрти наше мајке и 8.3.2026. године је 5 година од смрти нашег оца

РАДМИЛА ГЛИГОРОВИЋ

МИЛАДИН ГЛИГОРОВИЋ

Вријеме пролази, али љубав и сјећање на блиједе. Заувијек сте у нашим срцима. Почивајте у миру, вољени наши.

Четрдесет је дана од смрти мојега кума

СТЕВА БОЉЕВИЋА

Куме, успомене на један лијепи дио мојега живота проведен са тобом, живјеће заувијек. Почивај у миру.

Дана 29.9.2026. године навршавају се двије године од када нас је напустила наша вољена

АНАСТАСИЈА ЦЕКОВИЋ

2006-2024.

Само нас двије знамо како и колико нам недостајеш. Све ријечи овога свијета су мале да пренесу тугу и бол на овај папир. Остале смо те жељне туго мајкина, а сузо сестрина, али ће живјети дио тебе у нама заувијек, нерскидиве су нити наше љубави.

Дана 30.9.2026. године навршава се пет година од смрти наше вољене

МИЛЕНКЕ ЈАКИЋ

Кроз ове године које су просле мама, улице туге нијесу ништа мање, само смо научили да корачамо њима заједно са свим нашим уличицама званим радост. Некако сад све има смисла. И бол и туга и радост и срећа, једно без другог не може, не постоји срећа а да није другарица с тугом, не постоји бол, а да није оплемењена радошћу. Била си и остала наша инспирација за мајчинску љубав и жртву, и породицу коју си вољела да свијеш у свој кутак недељним ручковима, а ти ручкови су данас наша традиција, која нас везује невидљивим нитима љубави дајући ми нашој д‌јеци богатаво којим си нас омплеменила да носе даље. Клице вриједности правих које си нам усадила давно некад, којих нијесмо дуго били свјесни, сад тек рађају плодове зреле, па пуних руку, пуних душа и пуног срца беремо, беремо и уживамо. Не постоји истина, а да своју пуноћу није постигла кроз хиљаду и једну трансформацију нас самих. Па и твоја смрт, пред којом смо за тренутке остали нијеми, од бола и горчине и страха и туге и љутње зашто баш ми и зашто баш тад. И ова последња лекција, најтежа, а највише вриједна, нас је научила и подстакла да вјерујемо себи да можемо и требамо. Темеље свих истина у нама си поставила ти. Зато ти вјечна хвала, љубав наша само расте и цвјета. Поносни смо на све тренутке велике и мале са тобом од којих смо постали ова д‌јеца данас.

Шест мјесеци од смрти нашег

УЈАКА

Живиш у нашим срцима, мислима и успоменама. Чуваћемо те од заборава, Веле.

Шест мјесеци од смрти мојег вољеног и никад прежаљеног брата

ВЕСКА

Вријеме које пролази само јача бол за тобом. Прерано си отишао нашој мајци, сестри и брату у загрљају, а мене оставио да вјечно патим за вама. Нека вам моје сузе и бол не ремете вјечни мир.

Шест мјесеци од смрти нашег сина, оца и брата

ВЕСКА ВУКАДИНОВИЋА

Тешко је прихватити живот без тебе али твоја љубав, твој осмијех и све што смо заједно проживјели остају заувијек у нашим срцима. Почивај у миру, вољени наш.

Драгом оцу

ЗОРАНУ ЈАНКЕТИЋУ

Прошле су три године откако ниси са мном, а празнина коју си оставио не може се ничим попунити. Вријеме пролази али моја љубав, успомене и бол за тобом не престају. Недостајеш ми сваког дана, у сваком тренутку и у свему што ме подсјећа на тебе. Заувијек ћеш живјети у мом срцу, мојим мислима и молитвама. Волим те и чувам од заборава.

Драгом ђеду

ЗОРАНУ

Три године без тебе, дједе мој, а љубав и успомене на тебе не блиједе. Недостајеш ми сваког дана и заувијек ћеш бити у мом срцу.

Дана 27.9.2026. године навршавају се три године од смрти нашег вољеног

ЗОРАНА ЈАНКЕТИЋА

Кажу да вријеме лијечи ране, ми знамо да постоје ране које се никада не затварају само научимо да живимо са њима. Био си наш ослонац, наша снага и сигурност. Твој глас и твој смијех још увијек одјекује у нашим сјећањима. Чувамо те у најљепшем сјећању.

Драги наш

ИВАНЕ

Дани пролазе од твог одласка, а празнина и туга остају. Чуваћемо успомену на тебе и сјећати те се са љубављу и поштовањем, док вријеме чува све лијепе тренутке и траг који си оставио у нашим животима. Заувијек ћеш живјети у нашим сјећањима.

Четрдесет је дана од одласка нашег ујака

ИВАНА Хаџи Блажа ПРЕЛЕВИЋА

Не постоје ријечи које могу описати тугу и бол коју осјећамо због твог изненадног одласка. Остаје нам само да вјерујемо да си сада на неком љепшем и мирнијем мјесту. Нека твоја добра душа пронађе вјечни мир, а твој препознатљиви осмијех обасја и уљепша свијет у који си отишао, као што је толико пута уљепшао наш. За овај свијет био си можда и превише добар, али је овај свијет био љепши јер си био дио њега. Заувијек ћеш живјети у нашим срцима, мислима и најљепшим успоменама.

Четрдесет је тужних дана од смрти нашег вољеног брата

ИВАНА Хаџи Блажа ПРЕЛЕВИЋА

Претешки су и тужни ови дани од када си нас прерано напустио... Туга и тишина увукле су се у нашу улицу. Узалуд погледујемо у даљину, чекајући познати звук твојих кола и твој топли, дјечачки осмијех који нам толико недостаје. Не знамо зашто нас је Бог ставио на овако болно искушење, али знамо да си наш вољени брат, обожавани син и наша највећа снага. Док живимо, носићемо те у срцу, вјерујући да ћемо се опет негдје срести и заувијек бити заједно.

Четрдесет је дана туге и неумољиве празнине од одласка мог брата

ИВАНА Хаџи Блажа ПРЕЛЕВИЋА

Иво, Много ми је тешко... Кад бих само могла да вратим један једини дан, био би то дан из нашег дјетињства – онај када смо били безбрижни, радосни и лишени свих недаћа, неправди и брига које живот носи. Твој одлазак је отргао најљепши дио моје душе. Вјерујем да нас гледаш са неког бољег мјеста – насмијан, мио и спокојан – и да нас твоја љубав чува све до нашег поновног сусрета.

Дана 26. септембра навршава се 40 дана од када нас је прерано напустио наш вољени

ИВАН Хаџи Блажа ПРЕЛЕВИЋ

дипломирани правник

У суботу, 26. септембра, биће одржан помен на гробљу Загорич у кругу најуже породице. Вољени наш Иво, премало је ријечи да опишемо колико нам недостајеш и колико те волимо. Морамо даље, наш Страхиња постаће добар човјек, наћи своју срећу и увијек бити поносан на свог оца. Остајеш наша поносна успомена, наша вјечна љубав и наш путоказ. Почивај у миру и спокоју. Овом приликом се најсрдачније захваљујемо родбини, кумовима, пријатељима и свим драгим људима на упућеним телеграмима, изјавама саучешћа и ријечима утјехе у нашим најтежим тренуцима. Посебну захвалност дугујемо породици Чуровић на предивним ријечима којима су се опростили од нашег Ивана.

Четрдесет је дана од преране смрти нашег вољеног сина

ИВАНА Хаџи Блажа ПРЕЛЕВИЋА

дипломираног правника

Сине наш вољени, Родио си се као наша прва срећа и најљепши дар од Бога... наша радости, свјетлости наших очију... Нема те ријечи која може описати бол што те више не можемо загрлити и рећи ти колико те волимо. Био си наше сунце, наша снага и круна нашег живота. Твој одлазак је наш вјечни мрак и рана која боли са сваким новим јутром, али љубав коју си нам оставио јача је од сваке смрти. Живјећеш у свакој нашој сузи, свакој молитви и свакој успомени. Твој и наш Страхиња остаје наш највећи аманет – у њему ћемо тражити твој лик, чувати твоју доброту и подизати га с поносом, онако како би ти желио. Чуваћемо те од заборава док год дишемо. Почивај у миру и спокоју

Четрдесет дана без тебе, наша најдража сестро

ЕВА МИЛАЧИЋ

Четрдесет дана прође откако си отишла тихо и болно, као најњежнија латица коју је вјетар однио са цвијета, а иза тебе је остала празнина коју нам ништа и нико не може испунити. Тешко је прихватити да те више нема међу нама, да твој глас више не чујемо и да те наше руке више не могу загрлити. Остала су питања без одговора, сузе које не престају и успомене које ћемо чувати као највеће благо. Увијек ћеш бити наша сестра, наша близина, дио нашег срца и наших живота. Како ћемо даље без тебе? Ко ће нам надомјестити твоју доброту, твој осмијех, твој глас и ону посебну топлину коју си само ти имала? Кажу да вријеме лијечи ране, али постоје ране које вријеме само научи да носимо. Наша рана је твој одлазак који нас је заувијек промијенио. Недостајаћеш нам у сваком јутру, сваком празнику, за сваким столом и у сваком тренутку када пожелимо да ти нешто кажемо. Данас, након четрдесет дана, не опраштамо се од тебе, јер од оних које волимо не можемо се опростити, само те повјеравамо небу и молимо се да ти рајски врт буде љепши од свега што смо овд‌је могли замислити. Својом чистоћом душе, добротом и несвакидашњом љепотом, ти си већ међу најљепшим цвјетовима тог вјечног врта. У нашим срцима ћеш живјети док год ми живимо јер ти ниси отишла из наших живота, отишла си само из нашег погледа и кад год процвјета једна њежна латица, помислићемо на тебе нашу сестру, нашу љубав и нашу вјечну бол. Почивај у миру, наша вољена Евице и нека те анђели чувају

Драги наш

МИЛУТИН РАДОВАНОВИЋ

Ево прође година а немам те ни у сновима да се испричамо као некад. Нећу ти много писати, само ћу ти ово рећи, смрт нас је раздвојила и угасила твој глас али није избрисала твој лик, само си отишао тамо гдје те не можемо загрлити. Причам о теби Михаилу и Николини да твоја доброта и љепота нијесу нестали твојим одласком већ да живиш у нашим причама о теби. Хвала ти на свакој твојој успомени коју си ми оставио да живиш у њима. Опрости ми што не могу доћи сјутра да пољубим твоју сликоу на хладној мермерној плочи. Волим те и чувам у срцу, чекам дан и моменат када ћемо опет бити заједно.