Сјећање на моје родитеље 30 година од смрти оца и 4 године од смрти мајке

МИРОСЛАВА ПЕРКОВИЋ

НАДЕ ПЕРКОВИЋ

Шта остане када се склопе очи које су биле нечији цијели свијет? Остане празнина без дна, живот пун сјете али и дивних успомена. Живот је кратак, године пролазе али остану сјећања на ваш драги лик, велико срце, племенитост, доброту. Остану и недовршене ријечи, море снова и угашених жеља. А ја често пожелим ваш загрљај, очев стисак руке и да вам испричам нешто на шта бисте били сретни и поносни. Остане и једна велика рупа у грудима коју нико не може попунити. Наставиш да живиш али неким новим животом. Наставиш али ништа више није исто. Вољени моји, недостајете, често заплачем. Али смрт не постоји, људи умиру када их забораве, а ја ћу се вас увијек сјећати и причати о вама с великим поштовањем и поносом што сам дио вас и што сам имала такве родитеље.

Брату тати

СРЕТЕНУ

ВАСУ

Године пролазе, али не бол и сјећање на вас. Је ли те тата загрлио, је ли ти рођендан честитао, рано моја непреболна.

Сјећање на наше драге

БОЖИДАРКА ДЕДЕИЋ

6. 1. 2019.

МИРКО ДЕДЕИЋ

16. 12. 2006.

Ријечима не можемо описати тугу и бол које осјећамо од када сте нас напустили. Вријеме пролази, а ми се трудимо да живимо без вас. Почивајте у миру, а ми ћемо вас чувати у срцима од заборава.

Вољени наши

СЕНКА Ј. ЂУРОВИЋ

рођена Миротић

15. 10. 1933.- 6. 1. 2025.

ЈОВАН Б. ЂУРОВИЋ

15. 5. 1928. - 18. 9. 2005.

Ваша доброта, топлина и свјетлост остају да нас воде кроз живот, док с поносом и љубављу носимо успомену на вас.

Sjećanje na

Miliju Radulovića

Dragi naš tata, 50 je godina otkako nijesi sa nama i otkako nam neizmjerno nedostaješ. Ovom slikom i riječima želimo da te se još jednom sjete svi oni sa kojima si dijelio ljubav i život. Jedna od najvećih sreća našeg života je to što smo baš tvoja djeca.

Четири године од кад ниси са нама

БОЖИДАР БОЖО ЛАМБУЛИЋ

Драги тата, Сјећање на тебе болно је, вријеме што пролази тужно је, а љубав према теби вјечна је. Заувијек си у мом срцу. Недостајеш.

Навршавају се двије године од смрти наше мајке и 18 година од смрти нашег оца

ЦВИЈЕТЕ - ЦИЦЕ

ГОЈКА

Оставили сте нам пуно лијепих успомена да вас вјечно памтимо. Били сте примјер како се воли, поштује и чува породица. Вријеме пролази, а бол и туга остају у нашим срцима и мислима, гдје живите кроз најљепше успомене и сјећања.

5.1.2024 - 5.1.2026.

НИКОЛА МИЛИЋ

Двије године туге и бола, које си оставио твојим одласком на вјечни починак. Био си и остаћеш наш узор, ослонац и понос у животу. Поносни што смо твоји... Живиш и живјећеш кроз нас. Почивај у вјечном спокоју, добра и племенита душо.

Дана 5.1.2026. навршавају се двије године од смрти моје вољене мајке

Весне Васове Баошић

рођ. Томић

Данас се навршавају двије године откако те нема мајко... а мени се и даље чини као да само што ниси ушла кроз врата са својим благим осмијехом, као да те још чујем како изговораш моје име на онај твој, јединствен начин. Кажу да вријеме лијечи, али ја мислим да вријеме само научи човјека да живи са празнином коју остави вољена особа. А празнина коју си ти оставила је велика, али испуњена наљепшим успоменама. Научила си ме да будем храбар, да будем човјек, да волим без граница и да не одустајем ни када је најтеже. И зато, док год дишем, твоја љубав живи у мени. Кад год ми затреба снага, сјетим се твоје руке у мојој. Кад год ми затреба мир, сјетим се твога гласа. Кад год посумњам у себе, присјетим се како си увијек вјеровала у мене више него ја сам. Недостајеш мајко. Недостаје, твоја топлина, твоја присутност, твој смијех којим си могла расвијетлити најтамнији дан. Недостаје оно „срећо моја добро ће бити“ које је умирило све моје страхове. Али у исто вријеме, осјећам те. У сваком кораку који направим, у сваком успјеху, у сваком тренутку када погледам небо и пожелим да си ту. Двије године без тебе... а љубав према теби све јача. Хвала ти за све што си ми дала, за све што си била, и за све што и даље јесте кроз оно што си оставила у мени. Нека те анђели чувају, а ја ћу те чувати у својим мислима, сваки дан. Заувијек си у мом срцу мајко.

Дана 5.1.2026. навршавају се двије године од смрти вољене супруге и мајке

Весна Васова Баошић

рођ.Томић

Прошле су двије године од твоје смрти, а туга и празнина и даље живе у нама. Време неумољиво пролази, али бол не блиједи, јер љубав коју смо дијелили с тобом не познаје крај. Недостајеш нам у сваком дану, у тишини дома, у ситницама које које су некаде имале смисла зато што си била ту. Недостаје твој глас, твој осмијех, твоја брига која је увијек долазила пре свега. Била си супруга каква се само пожељети може вјерна, брижна и пуна разумјевања. Била си мајка чије срце знало само за давање, за жртву, топлину и безусловну љубав. Све што јесмо и што ћемо бити, носимо захваљујући теби. Научила си нас шта значи вољети, шта значи праштатати, и како остати човјек чак и у најтежим тренуцима. Твоја доброта и снага остале су наш путоказ када нам је најтеже. Живимо са сјећањима, чувамо те у срцима, у причама које понављамо, у сузама које понекад не можемо да сакријемо. Вјерујемо да нас гледаш и чуваш, и да си заувек дио нас. Хвала ти за сваки тренутак, за сву љубав коју си нам дала, за живот испуњен тобом. Почивај у миру анђеле наш. Никада те нећемо заборавити.

ДРАГИ НАШ КУМЕ,

АНДРИЈА

Прошле су двије године откако си нас напустио,а бол не јењава, само се у тишини продубљује. Имао си тек непуних 18 година,цијели живот пред собом,снове које ниси стигао да досањаш и путеве којима ниси стигао да кренеш. Био си једино дијете,цијели свијет својих родитеља, њинова радост, нада и смисао за живот... Отишао си прерано,али си оставио траг који никада неће зблииедиети Докле год дишемо,носићемо те у срцима. Почивај у миру, драги наш Заувијек си дио наше породице.

16.2.2022-16.2.2026. 4.1.2014-4.1.2026.

ДУШАНКА ШАШИЋ

НЕНАД ШАШИЋ

Све нам Ваше недостаје, љубав, доброта, племенитост...

4.1.2014-4.1.2026.

НЕНАД ШАШИЋ

Све нам твоје недостаје, љубав, доброта и племенитост...