Нашој мајци

МИЛАНКИ

Мила мајко, друже наш, роде наш... Тужно ли је, болно ли је... Како срце да ти се одужи за сву твоју љубав и топлину, како да се помиримо са болом да нам тебе више нема. Мајчице наша, анђеле наш, хвала ти за све.

Вољена наша

МИЛАНКА Матова МИРАНОВИЋ

Година пролази, али бол за тобом све је већа. Твоја љубав и топлина нас је увијек гријала, а сад је остала огромна празнина. Тешко је и болно живјети без тебе. Рано наша, без тебе ништа више није исто. Поносни на тебе чуваћемо те од заборава. У недјељу 24. новембра ужа фамилија ће посјетити твоју вјечну кућу и залити је сузама.

Дана 22. 11. 2024. навршава се четрдесет дана од како је преминула наша мајка

РАДОСАВА - РАТКА ДРОБЊАК

Није лако прихватити истину да те више нема. Била си велики човјек, племените душе и велики борац. Била си нам и мајка и тата, стуб наше куће, и мирна лука кад се уморимо од живота. Оставила си иза себе такве успомене, да са поносом причамо о теби. Поносни смо што си баш ти наша мајка. Недостајеш нам пуно. Почивај нам у миру, а ми ћемо те чувати од заборава. Посјетићемо твоју вјечну кућу у петак, 22. 11. 2024. године у 10 часова.

Прошло је најтужнијих пола године од када нас је напустио наш вољени супруг и отац

ВАСО РАФАИЛОВИЋ

Време које пролази није нам донело утеху само нас учи како да живимо без тебе. Био си наша сигурност и ослонац. Памтићемо заувек твој ведар дух, доброту, пажњу, љубав и безграничну пожртвованост коју си нам пружао. Недостаје нам твоја снага, савет и топла реч.Био си наш водич и најбољи учитељ. Хвала ти за све и хвала ти што ћемо увек и заувек твоје име изговарати са поносом. Памтимо те и помињемо у молитвама и најлепшим успоменама.

Прошло је пола године од смрти нашег вољеног

ВАСА РАФАИЛОВИЋА

Драги Васо, недостајеш нам сваким даном све више. У нашим мислима и срцима живиш и живјет ћеш вјечно.

Четрдесет је дана од када није са нама

МИЛОШ Радоње ДАКИЋ

Драги наш Мићко, Зла судбина немилосрдно и прерано саломи Твоја крила, прекину Твоју младост и изненада и на најсуровији начин Те отрже из топлог породичног гнијезда. Мићко, нека Ти наш непребол не ремети вјечни мир. Трајно остајеш у нашим срцима, мислима и сјећању.

Година дана од смрти нашег вољеног

МИЛОРАД – ДИЋА ШЋЕКИЋ

Брзо прође ова година нама најтежа до сада. Мислили смо да ћемо многе тренутке који слиједе доживјети заједно али нас судбина демантовала. Недостајеш сваког дана, али си увијек ту са нама, у нашим мислима и сновима. Поносни на тебе и твоје дјело пратимо утабану стазу коју си нам ти оставио и знамо да си поносан на нас. Волимо те.

Година дана од смрти мог вољеног супруга

МИЛОРАД – ДИЋА ШЋЕКИЋ

Отишао је мој највећи пријатељ, моја снага, мој ослонац. Недостајеш све више и више свакога дана. Поносно носим сваку успомену и сјећање на тебе. Љубав не умире већ живи до задњег издисаја.

Година дан од смрти нашег вољеног оца

МИЛОРАД – ДИЋА ШЋЕКИЋ

Поносни на тебе што си био баш такав какав јеси. Био си наша највећа подршка. Хвала ти за све што си учинио за нас и нашу будућност, што си био поштен и искрен човјек. Недостајеш нам тата.

Душо наша, наша највољенија дјевoјчице,

АНЂЕЛА БУРЗАНОВИЋ

Данас смо требали прославити твој 20-ти рођендан, а ми ти горе у небеске висине шаљемо све наше молитве, загрљаје и пољупце у нади да те окружују свјетлост и мир. Без тебе је свијет тих и празан, али сјећање на твој осмијех, њежност и радост коју си уносила у наш живот, заувијек остаје са нама. Знај да си заувијек у нашим срцима.

ТАТА

Недостајеш ми сваким даном све више. У овој тишини, која од‌јекује јасније од хиљаду изговорених ријечи, проналазим љубав. Носим твоје име с поносом, сада свјеснији него икад снаге коју си носио у себи – оне која је тихо обликовала и мене. У тој чудесној повезаности, вјечно си са мном.

Вољени наш, снаго наша

ЗОРАН

Ево прође 40 дана... Туга је све већа, а сјећања све јача. Прерано смо те остали жељни, ускраћени да будемо вољени онако чисто и безгрешно како си само ти знао. Наша заједничка књига живота остаје ту у срцу. Остају исткана слова о љубави, болу, борби, о најчистијим осјећањима и увијек са руком у руци. Увијек ћемо бити поносни што смо нас троје твоји – Зоранови. Са тугом и великом празнином у свему што нам долази, твоји најмилији

Навршава се 33. године од погибије на Дубровачком ратишту нашем супругу и оцу

РАНКО РАДОСАВОВИЋ

Вријеме иде, али тебе нема међу нама. Постоји нешто што никад не умире, а то су понос, љубав и сјећање на тебе. Чувамо те од заборава.

Година дана је прошла од када нас је напустио наш драги супруг, отац и дјед

МИЛЕНКО Владов ПРЕЛЕВИЋ

Година прође, а дан никад. Увијек ћеш бити у нашим срцима.

Драги брате

БРАНКО МИЈОВИЋ

Прошло је двадесет година од када ниси са нама. Твоје велико срце и племенита душа заслужују да те вјечно са поносом помињемо и чувамо од заборава.

Вољена наша године пролазе пуне бола и туге за Тобом

МАРИЈА - МАЈА Радивоја РОГАНОВИЋ

Судбина окрутна растави нас, узе твоју младост и будућност. Остадоше неостварене радости и животни успјеси. Била си и остала поносита, јединствена у сваком погледу. Боли - бољећеш за живота наших.