Дана 5.11.навршава се 5 година од трагичне смрти

ИВИЦА БОЖОВИЋ

Вријеме које пролази не брише тугу и празнину за тобом. Не дамо те забораву.

Прошле су двије и двадесет и осам година од када нису са нама сестра и тетка мајка и баба

РОСА ГРАХОВАЦ

ВУКОСАВА МАРИНОВИЋ

Вјечно живите у нашим мислима и срцима.

8 година од смрти оца и 20 година од смрти мајке

МИЛОРАДА ВУЧИНИЋА

МИЛКЕ ВУЧИНИЋ

Вријеме пролази, а ви недостајете као првог дана када сте нас напустили.

Двије године су од смрти наше мајке и скоро пет од смрти оца

РОСЕ ГРАХОВАЦ

БОРИСА ГРАХОВЦА

За све што долази недостајете.

Двије године су од када ме је напустила моја сестра

СЛАВИЦА ПЕРУНИЧИЋ

Драга моја секо, од када те нема ништа више није исто. Твоје ријечи, твој смијех, твоја топлина - све то још чујем у свом срцу, као да си ту, само што те не видим. Била си ми ослонац, пријатељ и мир. Увијек си знала утјешити, насмијати, рећи праву ријеч у правом тренутку. Сад када те нема, празнина је велика, а бол не пролази. Твоје име изговарам с поносом и тугом. Хвала ти за сву љубав коју си дала, за све тренутке које никада нећу заборавити. Почивај у миру, моја секо док се опет не сретнемо тамо гдје нема суза ни растанака.

НИКОЛА АЏИЋ

Данас би ти био рођендан… Али умјесто осмјеха и загрљаја, остала је празнина и сјећање. Вријеме не брише твоје присуство, и даље си ту, у мислима, у причама, у пјесмама које на тебе подсјете. Твоја доброта, твој глас, твој начин да све учиниш бољим-све то и даље чувамо. Срећан рођендан, гд‌је год да си. Заувијек вољен, заувијек наш.

40 дана од смрти моје мајке и 4 ипо године од смрти мог оца

РАДМИЛА ГЛИГОРОВИЋ

МИЛАДИН ГЛИГОРОВИЋ

Дани пролазе, али празнина остаје. Тешко је прихватити да вас више нема. Захвални смо за сву љубав, доброту и снагу коју сте нам даривали. Ваше ријечи и дјела живе у нама. Почивајте у миру, нека вас анђели чувају као што сте ви чували нас.

Навршава се година дана од смрти

НИКОЛА Бранков БУЛАТОВИЋ

Драги наш Ниџо, уз тебе смо провели дјетињство, најљепше наше дане. Прелиставамо сјећања, слажемо успомене којих је било доста. Почивај у миру, и нека те анђели чувају.

Нвршава се годину дана од смрти мог вољеног

НИКОЛЕ БУЛАТОВИЋА

Понекад ми се учини да те чујем у шуму вјетра, у тишини после кише. У оном тренутку када ми се срце стегне без разлога, тада знам да си ту, негдје близу, да ме не пушташ, да ме чуваш као што си увијек знао. Научила сам да се смијем кроз сузе, да ходам и кад ми се не може, да дишем и кад ме стеже у грудима. Научила сам јер си ти вјеровао у мене, јер си ме волио тако чисто, без ријечи, без објашњења, само погледом и додиром. Твоја одсутност постала је мој сапутник, твоја тишина мој учитељ. Када се једном опет сретнемо, тамо гдје вријеме не постоји, обећавам да ћу ти рећи све оно што нијесам стигла. До тада ... чувај ме у својим сновима, као што ја тебе чувам у сваком даху. Јер љубав какву смо ми имали не умире. Само промијени облик и настави да живи између двије душе које се никада нијесу престале тражити. Недостајеш. Волим те. Твоја Нана.

СЛАВКО МИТРОВИЋ

Прошло је најтужнијих 40 дана у нашим животима. Недостајеш у свим моментима али завијек ћеш бити дио њих кроз плач, тугу, смијех. Твој лик и твоје дјело је у нашим срцима и не постоји вријеме које то може избрисати. Надамо се да је твоја душа нашла мир и да се сусрела са Богом.