Драгом

ПЕТРУ-ПЕРУ КРИВОКАПИЋУ

Четрдесет дана прође а невјерица да ћеш се однекуд појавити полако јењава. Тешко се миримо са истином да те више нема, јер срце још очекује и тражи твој позив и ријечи: "Муњо моја". Са захвалношћу се сјећамо свих тренутака проведених заједно, твоја мудрост и доброта оставили су неизбрисив траг у нашим животима, а твоја љубав и вриједности ће остати са нама заувијек.

Твоји: ДАРКО, ЉИЉА, МАРЈАН, МАРТИНА и ВУК

Тужно сјећање на оца, мајку, брата

МИЛОША Живкова РАДУНОВИЋА

12.05.2013 - 2026

ЉУБИЦА Милошева РАДУНОВИЋ

20.02.2015 - 2026

ДРАГАНА Милошева РАДУНОВИЋ

27.03.2003 - 2026

13. Година. Тата вријеме није ништа излијечило. Недостајеш тата...Недостајеш брате. Недостајеш мајко. Недостаје дом какав је некад био, постоје губици које срце не преживи-само настави да куца ,сломљено заувијек.

Воле вас ваше ДРАГИЦА и МИЛЕВА

Voljenoj majci

Vesna Vasova Baošić

rođena. Tomić

Majko moja, Došao je još jedan 10. maj... Tvoj dan. Dan koji je nekada bio ispunjen osmjesima, zagrljajima, i srećom što te imam pored sebe. Danas bi napunila 64 godine, a već dvije pune godine prolaze otkako te nema. I koliko god vrijeme prolazilo, meni i dalje djeluje nestvarno da više ne mogu da čujem tvoj glas, da ti kažem kako mi je prošao dan ili da osjetim onaj mir koji sam imao kada si ti bila tu. Nedostaješ mi više nego što riječi mogu opisati. Postoje trenuci kada mi se učini da ćeš svakog časa ući na vrata, nasmijati se i pitati me nešto svojim blagim glasom. A onda dođe tišina i podsjeti me koliko je velika praznina bez tebe. Bio sam srećan što sam imao majku kao što si ti. Majku koja je voljela bez uslova, koja je uvijek više brinula o drugima nego o sebi, koja je znala da prepozna svaku moju tugu i prije nego što bih je izgovorio. Tvoja ljubav je bila moja sigurnost kroz život i tek sad potpuno razmijem koliko je bila velika. Mnogo toga bih danas dao samo za još jedan razgovor sa tobom. Da te zagrlim, da ti kažem koliko te volim i koliko mi nedostaješ. Kažu da čovjek nauči da živi sa bolom, ali ja sam samo naučio da ga krijem. Jer nema dana da ne pomislim na tebe. Nema uspeha koji prvo ne poželim da podijelim sa tobom. Nema teškog trenutka kada mi ne nedostaje tvoj savjet i tvoja snaga. Ali uprkos svemu, znam da ljubav ne nestaje odlaskom. Ti si i dalje dio mene – u svakoj uspomeni, u svakoj navici koju imam zahvaljujući tebi, u svakom dijelu moga života kojim si svojim rukama gradila i čuvala. Danas na tvoj 64. rođendan, želim samo da znaš da si zauvijek voljena i da ćeš uvijek biti najvažnija žena u mom životu. Možda te ne mogu zagrliti kao nekada, ali te nosim u srcu svakog dana i nosiću te dok god dišem. Srećan ti rođendan, anđele moj. Čuvaj me odozgo kao što si me čuvala cijeloga života.

Tvoj sin Vuk

Вољеној супрузи и мајци

Весна Васова Баошић

рођена.Томић

Дошао је поново 10.мај... Дан који је за нас одувијек био посебан, јер је то био твој дан. Дан када се славила жена која је својим осмијехом уносила топлину у наш дом, својим загрљајем лијечила сваку тугу и својом љубављу чинила да све изгледа лакше и љепше. Данас би напунила 64. године. А већ двије пуне године пролазе откако твој рођендан не дочекујемо заједно као некада. Нема више оног твог погледа пуног њежности, нема твога гласа да нас дозове, нема оне топлине коју си само ти знала да пружиш. И колико год врријеме пролазило, постоје празнине које никада не могу бити попуњене. Недостајеш нам сваког дана. Недостајеш нам у малим стварима, које други можда и не примјећују – у јутарној тишини, у породичним ручковима, у празницима, у сваком тренутку када пожелимо да ти нешто испричамо или да чујемо твој савјет. Дом без тебе више никада није исти, јер си ти била његово срце. Али оно што си оставила иза себе никада неће нестати. Остала је твоја доброта, твоје ријечи, твоје навике, љубав којом си нас учила како се воли породица и како се чува оно највредније. Остала су сјећања које вријеме не може избрисати и љубав која не престаје ни онда када људи оду. Понекад нам се чини да си ту, негде близу нас...У успоменама које само навиру, у пјесми која нас подсјети на тебе, у мирису кафе, у тишини вечере и сваком тренутку када срце заболи од недостајања. Кажу да вријеме научи човјека да живи са тугом, али не постоји вријеме које може научити срце да престане да воли оне које је искрено вољело. Данас на твој 64. рођендан не можемо ти донијети торту нити те загрлити као некада, али можемо да ти пошаљемо наше мисли, љубав и молитве тамо гд‌је почиваш. Можемо да ти кажемо да си и даље дио нашег сваког дана и да ћеш заувијек живети у нама. Хвала ти за сву љубав коју си нам пружила. За сваку жртву, сваки савјет за сваки осмијех којим си нас подизала када је било тешко. Хвала ти што си била најбоља супруга и мајка коју смо могли имати. Сретан ти рођендан, вило наша.

Твоји супруг Васо и твој син Вук