Весна Васова Баошић

Дошао је поново 10.мај... Дан који је за нас одувијек био посебан, јер је то био твој дан. Дан када се славила жена која је својим осмијехом уносила топлину у наш дом, својим загрљајем лијечила сваку тугу и својом љубављу чинила да све изгледа лакше и љепше. Данас би напунила 64. године. А већ двије пуне године пролазе откако твој рођендан не дочекујемо заједно као некада. Нема више оног твог погледа пуног њежности, нема твога гласа да нас дозове, нема оне топлине коју си само ти знала да пружиш. И колико год врријеме пролазило, постоје празнине које никада не могу бити попуњене. Недостајеш нам сваког дана. Недостајеш нам у малим стварима, које други можда и не примјећују – у јутарној тишини, у породичним ручковима, у празницима, у сваком тренутку када пожелимо да ти нешто испричамо или да чујемо твој савјет. Дом без тебе више никада није исти, јер си ти била његово срце. Али оно што си оставила иза себе никада неће нестати. Остала је твоја доброта, твоје ријечи, твоје навике, љубав којом си нас учила како се воли породица и како се чува оно највредније. Остала су сјећања које вријеме не може избрисати и љубав која не престаје ни онда када људи оду. Понекад нам се чини да си ту, негде близу нас...У успоменама које само навиру, у пјесми која нас подсјети на тебе, у мирису кафе, у тишини вечере и сваком тренутку када срце заболи од недостајања. Кажу да вријеме научи човјека да живи са тугом, али не постоји вријеме које може научити срце да престане да воли оне које је искрено вољело. Данас на твој 64. рођендан не можемо ти донијети торту нити те загрлити као некада, али можемо да ти пошаљемо наше мисли, љубав и молитве тамо гд‌је почиваш. Можемо да ти кажемо да си и даље дио нашег сваког дана и да ћеш заувијек живети у нама. Хвала ти за сву љубав коју си нам пружила. За сваку жртву, сваки савјет за сваки осмијех којим си нас подизала када је било тешко. Хвала ти што си била најбоља супруга и мајка коју смо могли имати. Сретан ти рођендан, вило наша.