Са неизмјерним болом и тугом опраштамо се од наше

ВЕСНЕ РАДОЊИЋ

Тешко је пронаћи ријечи које могу описати празнину која је остала твојим одласком. За нас твоју ујчевину нијеси ти, наша добра Весна била само родбина. Била си дио срца, дио дома и дио успомена које се не бришу. Била си ослонац, ријеч разумијевања и присуство које је доносио мир. Твоја доброта није била гласна, али је била дубока и искрена и осјећали су је сви који су ти били близу. Твој одлазак не може се прихватити, може се само носити – дан по дан, сјеаћање по сјећање. Памтићемо те наша драга Весна по честитости, по благости и по љубави коју си несебично давала. Хвала ти за сваку ријеч, за сваку пажњу и за сваки тренутак који смо имали с тобом. Остаћеш заувијек у нашим мислима, молитвама и срцима.

ВЕСНА РАДОЊИЋ

Са осјећањем дубоке туге и бола данас из наших живота одлази одани члан нашег колектива, наша вјерна другарица и искрена пријатељица, Весна Радоњић. Отишла је жена која је цијели свој живот градила на раду, одговорности и честитости. Отишла је жена која за свој рад није тражила признање, али га је својим радом и карактером заслужила свакога дана. Остаће у трајном сјећању и захвалности породице Ђоке Кликовца, колега са посла и свих који су имали част да је познају. Почивај у миру, драга наша Весна.

Драга

ВЕСНА

Тужна сам што више нећу чути твој мио глас, причати о свему што нам живот даје и узима. А највише сам тужна јер твоја доброта, љубав према људима и мирноћа више неће сијати. Желим да ти се захвалим за сваку топлу ријеч, загрљај и подршку коју си ми пружила свих протеклих година. Сијај најјаче, а ја ћу те чувати од заборава.

Са тугом и болом опраштамо се од моје

ВЕСНЕ РАДОЊИЋ

Остаћеш заувијек у мом сјећању као добра, честита и племенита душа коју је било част имати у породици.

Годину дана од одласка у вјечни живот моје љубави, мог мужа

Горан Маказа Анђелић

Ти немаш почетак и крај, ти си вјечан! Вјечан мени, вјечан својој ðеци, вјечан Богу. Наша љубав је побиједила све, ми смо једно. Никад ти ниси отргнут из руке моје, нити ја из твоје. Ја почињем и завршавам уз тебе. Волим те љубави моја

Годину дана од одласка у вјечни живот нашег тате

Горан Маказа Анђелић

Д‌јела која творим ја у име оца својега, она свједоче за ме. Али ви ми не вјерујете, јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах. И ја ћу им дати живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје. Отац мој који ми их даде већи је од свију, и нико их не може отети из руке оца мојега. Ја и отац једно смо. Слава теби тата! Највећи си! Воле те и поносе се својим татом твоја ðеца.

Godinu dana bez mog kuma i brata

Goran Makaza Anđelić

Brate moj, bio si mi kao otac, brat i prijatelj. Odrastao sam uz tebe, volio te i volim te kao brata. Znam da si na jednom mnogo ljepšem mjestu, i da je nebo bogatije za jednu ljudinu.

Последњи поздрав драгом другу

ВЕСЕЛИНУ ДЕЛИБАШИЋУ

Прије 30 година дијели смо школске клупе . Живот нас је одвео на различите стране, али успомене на те дане још живе. Почивај у миру друже.

Навршавају се двије године од смрти

ВУКА ЛАКУШИЋА

19.2.2024–19.2.2026.

Дани пуни туге не могу избрисати сјећања на тебе и твоју прерано изгубљену младост. Увијек ћеш живјети у нашим срцима вољен и незаборављен.

Прођоше двије године од када си нас напустио

ВУК ЛАКУШИЋ

Брате мој најљепши, почивај у миру и знај да живиш са мном сваки трен. Прошли смо заједно финога доста, оде ми прерано мој Вуче. За тебе нема заборава...

Последњи поздрав нашем брату

Милошу

Последњи поздрав Дражо

Дражен Ковачевић