Жугић Радојка

Ако сретнеш моју баку, негдје саму на сокаку, ти јој приђи срца лака, као да је твоја бака. Помози јој, мали друже, јер је ноге слабо служе, а и очи тешко виде, па ми бака слабо иде. Препознат ћеш моју баку, и по ходу и кораку, и по бијелој сиједој коси, и по штапу што га носи. Кроз рој кола и аута, преведи је преко пута, да у вреви бучног града, моја бака не настрада. А кад бака дође кући, сретно ће јој срце тући, о теби ће, сва у срећи, много лијепа мени рећи.