ЗОРКИ СТЕВОВИЋ

Зоко наша, прерано изгубљена... Нека ти небо буде дом, а наша љубав тихи пратилац. Бол је огромна, али наша љубав је још већа. Била си наша снага, ослонац и мир, сада си наш анђео чувар. Отета си из наших руку превише окрутно, а последњи трен припадао је нама. Ово није крај, ово је пауза између два сусрета. Зато мирно спавај, јер док дишемо живјећеш.