ЗОРКЕ МИЛИКИЋ

Кад мајка оде књига се затвара, и ту се више ништа не може поправити. Остају само туга и празнина коју најближи осјећају. Живјела си часно без страха, бринула без предаха и бодрила нас кад застанемо. Путуј небесима, рањеног срца, храбра и најбоља мајко, бабо и прабабо. За тебе ништа није далеко. Хвала ти за све што си за нас урадила.