ЗОРИЦА СТАНИШИЋ
Мајко моја, Била си тиха снага нашег дома, храбра, племенита и пуна љубави. Својим животом учила си нас доброти, стрпљењу и вјери. И када си одлазила ти си ме утјешила и рекла ми да си добро и ја у то вјерујем, јер утјеха и љубав којом си ме даривала научила ме је како и у овако тешком тренутку да вјерујем, да се надама и да се радујем. Нека те Господ прими у Царство небеско, гдје нема бола ни туге, него радост и мир вјечни.
Твоја кћерка Ивана, зет Југослав, унучад Андрија и Ана