РУЖИЦА БОЖОВИЋ

Опет сам остала без половине своје душе и више не знам како даље… Моја мила мајко, Бубо мој, као мало дијете, сваког минута те тражим, руке пружам, а само снове сада имам… Она кућа више није дом, а моје очи више нису радосне. Ја знам да су твоја крила била спремна да полетиш, али моје срце никад бити неће.