ЗОРАНА СТИЈЕПОВИЋА

Тешка и дуга година прође од када Зоране нијеси са нама. Тишина и ти тужни погледи када останемо сами, свако оно није нам ништа мама, говори како превише боли и колико нам недостајеш. И последњих дана свог живота мислио си само на нас, трудио си се да нас спремиш на ове дане и знам да би данас био поносан што је све како смо се договорили. Сви се рађамо знајући да ћемо умријети, али не знамо хоћемо ли бити упамћени. А ти јеси, и бићеш јер ти све бјеше часно, правично и смјело, а данас је људсковина најскупље дјело. Мили наш Зоране, мене остави да наставим путем којим смо заједно корачали, а својој дјеци оставио си оно највредније, да са поносом одрастају и слушају како им је тата био добар човјек. Нека твоја добра душа почива у миру.