Зорана Марића

Вријеме пролази, али не доноси заборав, већ изнова учи како нам бескрајно недостајеш. Још увјек се навикавамо на тишину тамо гд‌је се чуо твој глас и на празнину у оним свакодневним тренуцима које смо навикли да дијелимо са тобом. Боли нас сазнање да све оне лијепе дане радост и успјехе који тек долазе не можемо више да прославимо уз твој осмјех, мудар савјет и подршку.