ЗОРАНА

Драги деда, Иако су двије године брзо прошле, не прође ни дан да се не сјетимо твоје доброте, љубави и загрљаја које си нам давао. Настављамо да живимо онако како си нас ти учио. Жао нам је што нијеси ту да заједно славимо све успјехе. Твоја најстарија унука ће овог прољећа остварити твоју жељу и отићи да прими Лучу, али не руку под руку са тобом како смо се били договорили. Тјеши нас што знамо да нас гледаш са неба и да си бескрајно поносан на нас. Заувијек ћеш бити у нашим срцима.