ЗОРАН - ЖИВКО Павла ЈОВАНОВИЋ

У сећању на тебе остало ми је да си ме увек звао Јаки, мој први бицикл, лутка у морнарској хаљини и писма из Лондона пуна кајања. Нисмо никада били блиски као отац и ћерка из много разлога. Можда је и најважнији та наша иста нарав црмничка, тврдоглава. Али ипак остаје жал што пред твој одлазак нисмо рекли једно другом шта нам је на души. Добро или лоше. Нисмо, јер нам други то нису дозволили. Почивај у миру оче.