Сјећање на мог оца
ЗОРАНА РНКОВИЋА
Од када те нема научио сам да се смејем са тугом у очима и да ходам са празнином у срцу. Кажу да време све лечи, али те само научи да живиш са оним што боли. Фалиш у сваком дану, у свакој одлуци, у сваком тренутку када ми требаш да ми кажеш да ће бити све добро. Сада схватам колико су твоје речи биле сидро а твоја присутност дом. Нека ти душа нађе вјечни мир а ја ћу те чувати од заборава до нашег другог сусрета.
Твој син НЕБОЈША
