ЗОРАНА Н. РНКОВИЋ

Увече једва заспим а ујутро се будим на најмањи шум, да ли уопште спавам, или чувам стражу своме сну. Прва мисао када се пробудим је исти онај проблем који ми није дао да заспим па трагајући за решењем исцрпљен клонем. Некад су ноћи биле топле.. некад су јутра била ведра, кроз прозор собе замишљен гледам и чувам своје парче неба.