Сурова је стварност живота која броји већ три године када је наш дом задесила трагедија
ЗОРАН ПЕШИЋ
Дико наша, поносу наш. Дани теку, вријеме не стаје, патња и бол раздиру. Не можемо схватити, а камоли прихватити да нам се нећеш кући вратити. Нема тих ријечи, пажње и саосјећања које могу помоћи у овој муци и невољи, а да се очува свијест. Зоки, душо наша , волимо те и чувамо до нашег вјечног загрљаја.
Отац РАДОЊА, мајка ВОЈКА, сестра ТАЊА - ЋАРА, сестричина ЗОРАНА