ЗОРАН ЏОГАНОВИЋ

Рано наша непреболна... Напустио си нас изненада и без иједне ријечи. Нијесмо стигли да те загрлимо на крају. Болна је истина да си отишао без поздрава. Знамо да нас гледаш са неба, Анђеле наш. Осјетимо понекад твој осмијех, чујемо твој глас, причамо са твојом сликом као што смо некад причали са тобом. Стално ти причамо колико нам недостајеш, колико те волимо и колико је тешко живјети без тебе свих ових двадесет година. Тешко је носити рањено срце у грудима и помисао да те више никад нећемо видјети. Само Бог зна колика је наша бол за тобом. Док ми живимо, живјећеш и ти у нашим срцима.