ЗОРА РАДИНОВИЋ

Сестро моја, доста тога бих ти жељела рећи, али ме нећеш чути. Не могу прежалити што те нисам загрлила и била поред тебе, у последњим тренутцима... Воли те, и вољеће те твоја сестра до краја живота. Загрли ми Павла и наше родитеље. Тетка наша... Ишчекивали смо свако љето са жељом да дођемо у Црну Гору да те видимо. Наша срца се не мире са тим да овог љета нећеш бити ту да нас дочекас раширених руку. Хвала ти за смијех, радост и љубав, хвала ти на најљепшим успоменама које ћемо памтити цијелог живота и са поносом препричавати. Недостајеш и недостајаћеш нам заувијек.