Последњи поздрав мом великом другу
ЖЕЉКУ ВОЈИНОВИЋУ
А зашто последњи брајо? Никад се нисмо поздрављали, не могу ни сада, поготово не последњи пут, боли много... Јер много смо тога прошли заједно, читав живот ми је у секунди прошао кроз главу, сваки секунд наш, а тако ми ти у секунди оде! Изгубих свог искреног друга!
Твој БРАЈО - САНДРА ЋЕТКОВИЋ са породицом
