ЖЕЉКУ ТОМАШЕВИЋУ

Брате мој, прерано си отишао и са собом однио дио нас. Остала је тишина коју ништа не може испунити, бол која се ријечима не може описати и успомене које ће живјети док смо живи. Био си много више од брата. Био си ослонац, пријатељ, доброта и топлина наше породице. Недостајаће твоја пјесма, глас, твој осмијех, твоје присуство и сви они тренуци за које смо вјеровали да ће их бити још безброј. Посебно ћеш недостајати својим Андрејку и Пекију који су те неизмјерно вољели и који ће свог стрика заувијек носити у срцу. У њиховим успоменама, причамо и љубави према теби, наставићеш да живиш. Брате, ниси отишао из наших живота, само си отишао тамо гдје те више не можемо загрлити. Али док куца наше срце, у њему ће кувати и дио тебе. Почивај у миру, вољени наш Жеки! До неког поновног сусрета.