ЖЕЉКУ РАДОВИЋУ

Рано моја непреболна Болна је истина да си отишао без поздрава. Знам да ме гледаш са неба анђеле мој. Осјећам понекад твој осмијех, чујем твој глас, причам са твојом сликом као што сам некад причала са тобом. Тешко је носити ово рањено срце у грудима, помислити да те више никада нећу видјети. Само Бог зна колика је моја бол за тобом. Док ја живим живјећеш и ти у мом срцу.