ТАТА мој

40 дана прође од како нијесам чуо твој глас, а мени и даље недостајеш као првог дана. Тешко је прихватити да више нећу моћи да те питам за савјет и да чујем твоје ријечи. Отишао си а оставио си ми љубав, успомене и празнину коју ништа не може испунити. Трудићу се да будем човјек каквог си ме ти учио да будем и да чувам оно што си највише волио мајку и моје сестре. Волио бих да још једном могу да ти кажем "поносан сам што сам баш ја твој син". Недостајеш ми тата више него што ријечи могу рећи.