ЖЕЉКО Чедов РАЈКОВИЋ

Жеки мој, прођоше три најтужније године од како нијеси са нама, и тај проклети 27. децембар који нас је заувијек раставио. Умјесто са твојом добром породицом да се веселиш за празнике, ја ти сине пишем читуљу, палим свијеће и плачем. Отишао си изненада без иједне изговорене ријечи, да си бар још једном загрлио своју дјецу и насмијеш се како си само ти знао. Немогуће је живјети без тебе непреболу мој. Боли ме све мој једини сине и ваздух који дишем. Твоја и Тањина породица ми је утјеха за моје препукло и напаћено срце.