ЖЕЉКА Радованова РАДОВИЋА

Пола године без тебе, брате... Шест мјесеци а срце и даље не прихвата да те нема. Сваки дан без твог гласа, твог погледа је тишина која боли. Кажу да вријеме лијечи, али ми само учимо да ходамо кроз празнину, коју си нам оставио. Недостајеш у свему, у сваком јутру, свакој мисли, сваком кораку... Био си више од брата, био си наш ослонац, наша срећа и наша радост. И даље причамо са тобом у тишини, и даље тражимо твој знак на небу, у сну, у тишини ноћи... Твоје име носимо у срцу, твоју доброту у сјећањима а твоју љубав у свему што радимо. Твоје мјесто је заувијек међу нама иако нијеси ту физички. Волимо те исто, ако не и више. Заувијек твоје сестре са сузама у очима и љубављу што не умире.