ЖЕКИ, наш

Шта рећи, а да већ није речено и виђено оног дана када те испратисмо. Узалуд те очекујемо, нада не постоји, али си у сваком нашем даху, кораку и загрљају... Чувамо те у срцу, тамо гдје вријеме не пролази и растанци не постоје, а бол се задржава. ... Недостајеш, и опет и до краја, твоји највољенији.