Драги наш брате
ЖЕКИ
Ти, знаш да ми увијек у бесмислу тражимо смисао, и да хоћемо бол да претворимо у љубав... у лијепа сјећања, у твоју енергију коју осјећамо свуда... Понекад нам не иде... Имали смо још мног тога да дијелимо, да се заједно радујемо... Али ми знамо да ћеш ти бити увијек са нама, у неком другом облику свог бесконачног трајања...
Воле те твоји: АНА и МИЛОШ са пордицама
