ЖЕКИ

Ево враћам се у наш град, али твој осмијех нећу ту затећи, никад. Небо се отворило на душу се спустило милион питања, однекуд се створило. Ова бол има снагу тишине, у њој чујем ти име... Као да чујем ти глас из даљине. Поглед те тражи кроз дим тишине... Заувијек ћеш остати дио моје душе.