ЗДРАВКА СТИЈЕПОВИЋА

Четири нам љета прође Ти нам брате јос не дође Твоја душа није сама Ти си увјек знај са нама Са тобом су свака јутра Ноћи зоре свако сјутра И вежу нас братске нити Са нама ћеш вјечно бити И кафанска желе врата Да загрле Здравка брата Да ти виде осмјех лице Све кафанске крчмарице Свети чува Василије Дурмиторско сунце грије, Да те наша пјесма свраћа, Тебе воле твоја браћа. Пјесма ће те будит наша на сјећање попит која, нит љубави вјечно биће, од Перише, Југа, Воја.