ЖАРО НЕНАДОВИЋ

Не може, Таки, у ових пар реченица да стане количина туге и боли за тобом. Сваког дана недостајеш све више. Ништа није исто од кад те нема, али све нас подсјећа на тебе. Присутан си, тајо, у сваком тренутку, у свакој причи, у свакој одлуци, у сваком сну... Поносу наш, вриједан си сваком помену. Утјеха ми је, ако је има, да си тамои срећан са мајком и Бокијем. Жаре - царе, најбољи наш, док наша срца куцају живиш у њима.