ЖАРКУ ПАЈОВИЋУ

Тешко је рећи збогом куме, а не загрлити те, јер си ти био наш друг, пријатељ, брат и син. Нисмо те се нагледали довољно. Зашто сад? Нисмо се испричали. Зашто није другачије? Заједно смо одрастали, смијели се и плакали а сада дио наше душе одлази са тобом. Једина наша утјеха биће успомена на тебе и твој широки осмијех, ведар дух и искрено пријатељство.