ЖАРКО ПАЈОВИЋ

Ове године ти не дувамо свећице. Палимо их гдје ни помислили нисмо. Тако је тешко прихватити да те више нема. Пролазе дани, мјесеци, прва слава, Нова година и Божић... Како преживјети твоје недостајање? Боли сваки секунд без тебе. Боли све, а највише боли дом у ком те више нема. Хвала још једном за све што си био и што имамо на кога бити поносни оволико. Љубави наша... Знамо да не би желио да плачемо. Зато ћемо се трудити да се насмијемо, бар мало, због тебе. Јер ти си био осмијех. Највећи и најљепши. Али ако сузе крену - и оне су љубав. Љубав која не пролази, никада. Док постојимо - ти си диo нас!