ЖАРКА ПОПОВИЋА

Пролазе дани, а вријеме стоји, тешке и болне минуте без тебе бројим, очи те траже, срце те зове, надам се да те не боле сузе ове. Дођи ми, опет, молим те, брате, само ће тако ове муке да се скрате. Затворим очи, чујем ти глас, у сновима с тобом тражим спас. Сјутра ћу ти запалити свијећу, никада те Бакашу заборавити нећу. У нашим срцима имаш посебно мјесто, живиш мој брате и живјећеш вјечно.