ЖАРКА Мирослава ПАЈОВИЋ

Тешко је наћи ријечи када душа овако боли. Ни слутили нијесмо да ће растанак тако брзо доћи. Али Бог је отворио своја рајска врата за једну праведну и благословену душу. Остали смо без даха са сузама које не престају. Био си наша срећа и понос снага љепота и доброта. Зашто остави мајку и тату да тугујемо, и сузама лијече душу. Отишао си да украсиш небо и да будеш још један анђео који сија. Бог узима најбоље за себе па нам сине узе и тебе.