ЗАГОРКЕ ЗЕЧЕВИЋ

Још твој глас чујем у тишини, као да си ту, негдје у близини. Мало ли смо знали да на вјечни одмор крећеш, да к нама више вратити се нећеш. А у срцу све је теже кад заболи рана, да мора схватити да ниси више с нама. Моја молитва нек те прати, у срцу ћу те, мајкои, увијек чувати.