ВУКУ КЕЦОЈЕВИЋУ

Моје најљепше очи су заувијек заспале. Животе, срећо, јуначе, весељаче мој колико ћеш нам само недостајати! Како оној макањи кући објаснити да јој њен највољени брат више неће доћи?! Како?! Да је неће звати сваки дан да је пита "кога ти оно волис највише?" Е муко моја... Колико си мајке остао жељан, отишао си код ње, али јако прерано! Бас прерано! Младости, осмијеху мој, толико си волио живот и војску. Мој војниче, моја надо, умјесто да те пратимо у војне мисије, ми те пратимо на вјечни починак. Одласком твојим, отисло је и пола нас. Живот никад више неће бити исти без тебе. Живјећеш увијек у нашим срцима и мислима, сјећањима и успоменама. Чуваћемо те од заборава. Почивај у миру момчино моја најљепша. Нека ти Бог подари царство небеско!