ВУКУ КЕЦОЈЕВИЋУ

Прошло је шест тужних мјесеци откако си отишао, анђеле бабин, а бол за тобом не пролази. Баба и даље устаје на сваки звук аута и мисли да си ти, младости моја прерано угашена. Сваки дан носим те у мислима и срцу, а свака успомена на тебе буди и сузе и понос што си баш ти био мој унук. Рано моја доживотна, почивај у миру Божијем. Заувијек ћеш бити свјетлост у мом срцу и најљепша успомена моје душе.