Вукомир -ВУЈО РАДЕНОВИЋ

Сваки дан који је прошао без тебе само нас је подсјећао колико смо били благословени твојим присуством и тиме што си неизмјерном љубављу и топлином оплеменио наше животе... Недостајеш толико да осјећамо физичку бол, а свако од нас се на свој начин носи са тугом, јер и туга има безброј верзија... У свакој си нашој причи, у сваком ћутању, у свакој сузи, у баш свакој успомени... Живиш у нашим разговорима, у сјећањима многих људи који те памте само по добру и часном животном путу... Живиш, прије свега, кроз своју породицу, кроз дивну д‌јецу, која су одрасла без оца, али су добила најмоћнијег заштитника у виду твог анђеоског лика... Нека их твоја невидљива рука води кроз живот и чува од сваке невоље... Вуко, сунце наше, мајчино срце и даље вене за тобом, а само Бог зна колико твоје сестре тугују... Ти нам почивај у миру, далеко од свих овоземаљских брига, а нама ће Бог дати снагу да наставимо даље... До поновног сусрета с тобом, у вјечности.