ВУКОМИР- ВУЈО РАДЕНОВИЋ

Кад оду највољенији, живот постаје неподношљиво тежак... Дани и године се нижу, а бол због твог прераног одласка само је дубља и ране све јаче крваре... Већ осам претешких година трудимо се да преживимо сваки нови дан који осване без твог осмијеха и топлине којом си зрачио... Твоје часно име живи кроз твоју дивну д‌јецу... Трајеш и захваљујући трагу који си оставио у новинарској професији и поштовању с којим људи говоре о теби. Прекратко си био са нама, предуго смо остали ускраћени за многе дивне тренутке проведене с тобом. Све нам твоје недостаје... Нека ти Господ подари мир и рајско насеље, а ми ћемо наставити да чувамо успомену на тебе до поновног сусрета, у неком бољем свијету.