ВУКМИРА НОВАКОВИЋА

Тата, прође годину дана а ја још увијек не могу и нећу да се помирим са истином да те више нема. Сваки дан ми све више фалиш, недостају ми наше препирке ко кога више воли,твоје чекање на терасу кад долазим са посла, све ми твоје недостаје. Хвала ти за сваку ријеч подршке, сваки осмијех и све вриједности које си ми пренио. Волим те и чувам од заборава.