Отишла си... Вјерујем, у свјетлост, у мир, у неки љепши свијет. Али никада из мог срца. Моја мајка,
ВУКИЦА КНЕЖЕВИЋ
Моја душа, мој ослонац, моја подршка, моја сигурна лука, мој дом. Хвала ти... За љубав без краја. За топлину, загрљаје, брижност и њежност. За руке које су грлиле и штитиле. За ријечи које су храбриле и тјешиле. За сваки поглед пун разумијевања. Увијек си самном, у сваком даху, у сваком кораку, у сваком откуцају мог срца. Ти и ја - вјечно повезане.
Твоја МАЈА