ВУЈИЦА – ВУЈО ЂУКИЋ

Пред твојом насмејаном сликом стојимо, монологе водимо. Зашто? Зашто нас изненада и превише рано напусти? Знаш да нас боли очајно боли, сине наш, брате, стрико и ујаче. Ништа није исто откад те нема. Само се у сновима испричамо. Заједничке успомене остају урезане као и ова рана коју си нам твојим прераним одласком направио. Захвални смо свима који су били уз нас, који су својим присуством и путем телеграма ублажили бол и тугу. Дана 2. новембра у 10 часова посјетићемо Вујову вјечну кућу на Новом селу, окитити је цвијећем и залити сузама.