ВУЈИЦА ЂУКИЋ

Прошло је 7 дана мој брате, а ја се и даље питам како и зашто, свако јутро се и даље потајно надам да је то био само један ружан сан. Знаш брате велика је утјеха што сам имала ту част да баш ти будеш мој брат, моја душа добра, моје вјечито насмијано дијете! Када помислим на тебе не могу а да се не насмијем, твој лик и дјело једино могу тако да се памте Вјечити осмијеху. Знам да сада имам некога горе да ме чува, а ти имаш мене да увијек будеш међу нама. И на крају мој брате, остаде ми само једна жал, што нисам стигла да те још једном загрлим...