ВУЧИЋ БУЛАТОВИЋ

Отишао си онако како си и живио, скромно, тихо, достојанствено. Не прође дан, а да те не потражим у некој мисли, мирису, тишини. Неке ријечи никад нисмо изговорили, али смо се разумјели. И сада, кад те нема, осјећам те више него икада. Хвала ти на свему. Почивај у миру, тата.