Четрдесет дана баба и даље на сваки звук аута устаје да види да ли си ти

VUČE

ВУЧЕ

Сунце бабино, највољеније, како се навићи на то да те више нема, да ме више нећеш обићи бар на 10 минута? За тобом ћу плакати док сузе не пресуше, украдена моја младости. Туго моја, рано доживотна, надам се да си сада срећан поред своје мајке. Сијај ми горе звијездо најсјајнија. Заувијек у мом срцу и мислима.


Твоја баба ДРАГИЦА