Четрдесет дана учим како да живим без тебе...

VUČE

ВУЧЕ

Мој мали дјечаче весељаче... Туго моја, Рано моја, украдена младости, како без тебе... Вријеме пролази, а бол је све већа... Био си мој понос, моја срећа и радост, а сада је остала само туга која ме прати док постојим. Сијај горе звијездо моја, накриви своју беретку, загрли мајку и смиј се са анђелима - онако како си само ти знао. Заувијек ћу те носити у срцу, мој мали анђеле.


Твоја тетка БРАНКА ЖИВКОВИЋ са породицом