ВУЧЕ

Толико тога желим да ти кажем, а још увијек не знам како. Већ ми неизмјерно недостајеш и бол у мом срцу већа је него што могу да поднесем. Док гледам хиљаде фотографа и снимака, испуњен сам тугом, али и огромним поносом. Твојих 27 година било је пуно изазова, а ти си их савладавао невјероватном снагом и храброшћу. Упркос свему што те је пратило кроз живот, сачувао си своју препознатљиву радост, ведар дух и осмијех који је гријао срца свих који су те познавали. Имао си посебан сјај, мој Вуче. Сјећање на то колико си био вољен и колико је твој живот био испуњен љубављу даје ми утјеху у овим најтежим тренуцима. Гдје год да си се појавио, остављао си траг доброте, топлине и племенитости. Зато данас за тобом не тугује само породица, већ сви они који су имали срећу да те упознају. Бити твој отац била је највећа част и највећи дар који ми је живот подарио. Хвала ти за сваки тренутак, сваки загрљај, сваки осмијех и сваку лекцију коју си ме научио. Поносан сам на тебе више него што ријечио могу описати. Вољећу те заувијек, сине мој. Носићу те у свом срцу док год дишем, а једног дана, када се поново сретнемо, испричаћу ти све оно што данас не умијем да кажем. Почивај у миру, мој вољени Вуче. Нека те анђели чувају, а Господ подарио вјечни мир твојој племенитој души.