Шест мјесеци је прошло откако нас је напустила наша вољена мајка. Шест мјесеци тишине у којој још увијек одјекује твој глас, празнине коју ништа не може испунити и недостајања које је сваким даном све веће. Твој одлазак оставио је бол коју не мјеримо временом, већ свим оним тренуцима у којима бисмо пожељели да си поред нас. И док се опраштамо од тебе, наше мисли и срце с љубављу се враћају и нашем оцу, који већ дуго почива у вјечности. Године нису избрисале његов траг, нити умањиле љубав и поштовање које према њему носимо. Данас, више него икада осјећамо величину онога што сте нам оставили, били сте наш први учитељ живота, наш светионик и темељ свега што данас јесмо. Подарили сте нам живот, али и много више од тога- научили сте нас да ходамо кроз њега уздигнуте главе, чувајући част, поштење, достојанство, људскост и љубав према породици. Недостајете нам у малим, свакодневним тренуцима, у породичним окупљањима, у неизговореним ријечима и свим оним животним радостима које би најрадије подијелили са вама. Постоје наслеђа која се не могу измјерити, љубави које се не могу угасити и особе које никада заиста не одлазе. Ви сте наше наслеђе, наш понос и дио нас које ће трајати док постојимо. Са дубоким поштовањем и неизмјерном љубављу и захвалношћу за све што сте нам били и што ћете заувијек остати, чувамо успомену на вас. Нека вам је вјечни мир и спокој.