ВОИСЛАВА-БУЛА СЛОБОВА ШАНОВИЋ

Не умијем да пишем пуно, ни да објашњавам осјећања, али знам да си знала колико те волим. Знаш ти то, увијек си знала све, па и оно што нисам умјела да кажем. Памтићу заувијек све наше дане, све приче и смијех који смо дијелиле, сваку твоју бригу, сваки твој поглед пун љубави. Памтићу дјетињство уз тебе оно најљепше и најмирније што сам имала. Била си моја сигурност, мој дом, мој мир. Недостајаћеш ми сваког дана, али вјерујем да си сад негдје гдје је мирно, и да нас гледаш и чуваш онако како си то одувијек радила