ВЛАЈКО – ПУРО ПЕШИЋ

И опет онај исти осећај. Осећај самоће. Осећај нејасноће. Да те још увијек нема. Опет оно јутро кад одлазиш. Све је опет ту. Вратило се, али ти ниси. И, опет, некако са пролећа, задње три године, иста жеља – како би било да никада није дошао тај петак? Овако, тата, буди уз нас, молимо те.