ВЛАДУ БОГЕТИЋУ

Куме мој ђе ми оде? Поштени мој куме, брате мој да Бога има и тебе би било. Не бих овако тужан био. Не би Бог узео тебе поштеног и безгрешног. Ко те узе куме? Ко нас овако ожалости? Како ће ти мајка, сестра, брат, отац, жена и ђеца без тебе? Како ћемо сви ми који смо са тобом провели живот пун лијепих тренутака, осмијеха и свега лијепог што смо заједно проживјели? Безброј је питања на која тражим одговор, а од тебе их нећу добити. Твоја чиста и скромна душа, разговор са тобом и планови да се као некад поново окупимо, све је то нестало. Сад постоји само нада да ћу моћи једног дана да се поклоним над твојом вјечном кућом у коју нам прерано идеш куме! Ми ћемо те памтити по осмијеху, доброти, поштењу и многим врлинама којима је тебе свако описивао. Много ћеш нам недостајати куме и што год бих још написао, остао бих недоречен. Волим те куме! Нека ти је вјечна слава.