ВЛАДУ

Прошло је десет година откад си отишао, још увијек те чекамо да се појавиш с осмијехом и шалом, онако како си само ти знао и умио. Махали смо сваком авиону на небу док бисмо узвикивали „ћао ујкооо“. С нестрпљењем, чежњом и љубављу смо очекивали твој повратак из Москве, тада би наступала наша чаролија. Наши д‌јечији несташлуци би били занемарени од стране родитеља, јер смо имали тебе који си нас бранио, чувао и оправдавао наше поступке. Ника те није упознала, али зна за тебе, препричавамо јој наше заједничке анегдоте с љубављу и поносом, јер си био ујко којег би пожелио сваки сестрић и сестричина. Иако си био кратко вријеме у нашим животима, желимо да ти се захвалимо јер си наше д‌јетињство уљепшао у сваком смислу. Увијек си имао времена и разумјевања за нас, био на другом крају свијета или поред нас. С великом тугом и љубављу,